U vrijeme Džerdžisa, jednog od Israilskih Poslanika, živio je zao vladar koji je mnogo smutnju činio i svoje podanike na razne načine uznemiravao i terorisao. Allah im zbog vladareva zuluma uskrati kišu, tako da i vladar i njegov narod počeše da strahuju da će svi pocrkati od gladi i žeđi.
Onda vladar dođe Poslaniku Džerdžisu i reče mu: - Došao sam ti sa porukom za tvoga Gospodara.Džerdžis, koji je slavio i veličao svoga Gospodara, prekinu zikr i upita ga: - Kakva je to poruka?Vladar reče: Reci svome Gospodaru da nam pošalje kišu, a ako neće ja ću ga uznemiravati da će svak to da osjeti, jer nam niko drugi i nije uskratio kišu nego baš On.Džerdžis ode u svoju odaju gdje se molio Gospodaru strahujuči šta će mu Allah odgovoriti. Tada mu dođe Melek Džebrail i reče mu: - Daj tu poruku u koju nosiš Allahu!Poslanik mu odgovori: - Bojim se Allaha, ako to kažem.Džebrail reče: - O Džerdžisu! Allah ti poručuje da upitaš toga čovjeka čime će on to uznemiravati Gospodara svih svjetova.Poslanik ode i upita vladara o tome, a on odgovori: - Ja ne mogu da ga uznemiravam osim na jedan način, jer ja sam slab, a On je jak, ja sam nemoćan, a On je moćan. Međutim, ja ću uznemiravati one koji ga vole, a s tim ću i njega uznemiravati.Kada to Poslanik ispriča Džebrailu, on mu reče: - Reci tom čovjeku da to ne čini, a mi ćemo im dati kišu!Onda se nebo naoblači, sve potamni i tri dana neprekidno padaše kiša sa odredbom Uzvišenog Allaha. Uz tako obilnu kišu svo rastinje i bilje naraste do čovječijih grudi, a vladar, kada to vidje, ode Džerdžisu i reče mu: - Moje slabe oči su progledale i tek sada sam shvatio da ima neko ko je sve u stanju da učini. Zato i ja iskreno i iz dna srca SVJEDOČIM DA NEMA DRUGOG BOGA OSIM ALLAHA!!!!
